Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarstvo i razvoj bankarskih poslova". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE

,,PROMETEJ“

BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD

BANKARSTVO I RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA

SLADAN MARJANOVIĆ

VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE

,,PROMETEJ“

OSNOVI MAKROEKONOMIJE

BANKARSTVO I RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA

SEMINARSKI RAD

Sladan Marjanović Dr Dušan Jarić

Indeks br. 70/09

Banja Luka, jun 2010.

UVOD

Banke se u istoriji javljaju već u antičko doba, sa pojavom razmene, i to u onim oblastima gde su postojala najveća prirodna bogatstva. To su bili Grčka, Rim i Bliski istok. Na Bliskom istoku se nastanak banaka vezuje za period oko 3400-3200. godine pre nove ere i vezuje se za religijska verovanja i obrede, tako da su hramovi bili prvi osnivači banaka. Naime, u to doba, posle poplave izazvane izlivom Eufrata i Tigra, a verovatno i iznenadnim topljenjem velikih ledenih masa u Aziji pri kraju srednjeg pleistocena, u moćnoj civilizaciji Vavilona, blizu grada Uruka (današnjeg Varka) sagrađena je prva bankarska zgrada. Primarna svrha te monumentalne zgrade, jarko crvene boje i zidova prekrivenih mozaikom, bila je da se ljudi mole bogovima i da im prinose žrtve da bi ih odobrovoljili. Oko nje je postojao veliki kompleks zemlje koju su obrađivali sveštenici. Žrtve i darovi bogovima su bili izuzetno veliki, tako da se hram iz dana u dan bogatio. Pored toga se i sam hram davao u zakup. U svakom slučaju, došlo je do ogromnog gomilanja kreditnih sredstava putem jedne čudne akumulacije zasnovane na relgijskim osnovama. Dalje su se ta kreditna sredstva pozajmljivala sa kamatom zemljoradnicima i trgovcima, ili su bila davana kao pozajmica robovima da se izbave ropsta ili zarobljenicima da se oslobode zarobljeništva. Naravno , svi ovi banakarski poslovi su obavljani u naturi , jer još nije bilo novca.

POJAVA NOVCA

Već u VI veku pre nove ere Grčka je postala dominantna Sredozemna sila, a samim tim i dominantna bankarska sila. Sve je počelo kao i u drugim antičkim državama - u hramovima. Veliki i bogati hramovi, kao što je bio Apolonov hram u Delfima, ili Herin u Samosu, bili su osnova za još veće bogaćenje vršenjem bankarskih poslova. Među tim poslovima posebno mesto zauzima zajam, koji je bio davan kao srednjeročni i dugoročni. Kada su se banke odvojile od hramova, sve banke su se podelile na: božanske, državne (javne) i privatne, a davanjem navedenih zajmova su se naročito bavile božanske depozitne banke, koje su čak pozajmljivale novac gradovima za finansiranje građanskih ratova.

Pored toga, državne banke su se bavile i čuvanjem i naplatom državnih prihoda. U to vreme se takođe razvijaju privatne banke i doživljavaju svoj puni procvat. Privatni bankari se bave menjačkim, tzv. sarafskim poslovima, čiju osnovu čini razvoj metalnog novca koji se povezuje sa konstituisanjem posebnih država. Menjači, koji su istovremeno javljaju i kao zajmodavci, nazivali su se trapezari, po nazivu stolova na kojima su obavljali te transakcije (u grčkom jeziku pojam trapeza označava klupu, sto, a u savremenom jeziku se ovaj pojam koristi i za banku).

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]